Analiza navika i stavova generacije Z je tema, za koju sa razlogom verujemo da će u narednom periodu postati učestalija na portalima, medijima koji se bave društvenim pojavama, biznisom i marketingom – kao sastavnim delom svih pojmovima navedenim u ovoj rečenici. Za potrebe jednog projekta, za koji se nadamo da će dobiti prefiks „veliki“ okupili smo obimnu fokus grupu i kombinovali metod ankete i fokus grupe kako bi kroz intervju sa ispitanicima dobili precizne, relevantne podatke o navikama pripadnika Z generacije u online sferi. Ciljna grupa su bili oni rođeni u novom milenijumu, oni koji su do sada prebrojali od 14 do 19 rođendana. Deo rezultata fokus grupa koje je Retro Digital Agency sprovela, a za koja verujemo da bi zanimala širu javnost objavljujemo u nastavku.
Facebook je passe za Z generaciju
Na pitanje na kojim društvenim mrežama imaju profile – pojavio se samo jedan zajednički imenitelj: Instagram. Facebook je čekiralo blizu polovina ispitanih, ali je intervju dao preciznu sliku: imaju profil na FB, međutim nemaju instaliranu aplikaciju na telefonu i tamo su jednom u dve nedelje. Pristupaju mreži sa desktop ili lap top računara. To je mreža njihovih roditelja.
Twitter nije ni passe, on ne postoji za nove generacije
Niko od anketiranih nema profil na Twitteru. Uzimajući u obzir da su između ostalih anketirani oni koji sada imaju 17, 18 i 19 godina, odnosno da će sve tri generacije sledeće godine imati pravo glasa, vrlo je zanimljivo ovaj podatak ukrstiti sa razmišjanjima o značaju TW političkih prepucavanja. Pričamo o tri generacije koja će sledeće godine imati zakonsko pravo da izađu na birališta. Generacije Z tamo nema. Nikog od njih. Sasvim je realno pretpostaviti da bi se taj trend nastavio i da smo analizirali nešto starije ispitanike.
Ne prate brendove ni poznate ličnosti
Preko 80% ispitanih ne prate brendove. Nikakve. Tokom intervjua su spomenuli jednog proizvođača automobila i jednog sportske obuće. Od poznatih na njihovim feedovima ima mesta samo sa Novaka Đokovića, Leonarda Di Kaprija i sporadično nekog fitnes ili sličnog trenera. Anketiranje i intervjui su bili u
toku Svetskog prvenstva u košarci (dok je Srbija još bila favorit za osvajanje zlata) i sa podpitanjima oko praćenja Bogdana Bogdanovića ili Raduljice dobili smo odgovor da sa vremena na vreme odu na njihove instagram profile. Na pitanje: „Pa ako vas on već zanima, što ga ne pratiš?“ odgovore možemo aproksimovati u sledećoj rečenici: „Neću da me smara, zanima me samo šta rade moji prijatelji“. Polemika oko infulensera i njihovog uticaja može da krene na tri, četiri – sad.
Instagram story & snapchat
Generacija koja verovatno ima fotografiju ili video zapis u prvim satima svoga života (bukvalno – iz porodilišta) ili prvim koracima – zahvaljujući svojim roditeljima i pametnim telefonima, bira društvene mreže koje sadržaj čuvaju samo 24 sata Instagram story i Snapchat. Podatak koji je dovoljno inspirativan za doktorske disertacije i dublje, multidisciplinarne analize.
Sadržaj koji generacija Z postavlja
Sasvim naivno ponudili smo ispitanicima četiri odgovora u vezi sa vrstom sadržaja koji postavljaju public, na društvenim mrežama: tekstualni post, share link, fotografiju i video. Odgovori su nam rekli sledeće: nema teksta, nema share linka. Od deset postova osam je fotografija, dva je video. Pokazali su nam i
„prepiske“ na Vajberu. Nije slučajan znak navoda kod pojma prepiske, jer tamo nema pisanja. Šest voice poruka, nekoliko „LOL“ i isto toliko srca.
Pojam posedovanja
Vrlo je zanimljiv bio je deo oko gledanja TV-a i slušanja muzike. Više od polovine ispitanih na TV gleda samo sport i po koji rijaliti, mada smo čuli i one koji nikada ne gledaju TV. Sve što ih zanima gledaju na komputeru ili telefonu. Muzika je na YT i Dizeru. Nešto malo u internoj memoriji telefona. Na pitanje da
li koriste aplikacije za poručivanje, na primer hrane (pitanje je bilo upućeno generacijama bliže gornjoj granici ciljne grupe, dobar deo njih je preko leta radio na sezonskim poslovima – zaključak: imaju svoj novac) dobili smo negativan odgovor. Sa pravim potpitanjima su nam objasnili redosled aktivnosti: upišu
u pretraživač piceriju ili ime restorana odakle žele hranu i on im ponudi broj za poručivanje. Pozovu i to je to. Pitali smo ih da li brojeve picerija ili rostorana nemaju upisano u imenik? Odgovor je bio negativan. Za njih se internet podrazumeva. Nemaju potrebu za upisivanjem, za posedovanjem. Brojevi telefona za poručivanje hrane su im tamo gde je i muzika – online.
Minimalan broj aplikacija
Pripadnici gneracije Z koji su bili deo fokus grupe nemaju veliki broj igrica ili aplikacija na svojim telefonima. Stekao se utisak da su po pitanju igrica na telefonu podeljeni u krajnosti. Ili je to blizu dijagnoze zavisnosti ili je pojam igrica potpuno irelevantan (bar kada je telefon u pitanju). Broj aplikacija je takođe zanemarljiv. U vrlo iskrenom i otvorenom razgovoru je usledilo pitanja sa naše strane: „Ok, ako nemaš igrice, nemaš aplikacije, nisi previše na društvenim mrežama – pa za šta vam onda služe mobilni telefoni?“ – dobili smo sledeći odgovor jednog duhovitog ispitanika: „Da telefoniramo!“.
Zaključak
O tome kako će brendovi, velike korporacije, biznis odnosno marketing imati odgovor na navike ove generacije – verujem da je zanimljivo samo našoj i bliskim strukama. Bilo bi zanimljivo čuti „odgovor“ obrazovnog sistema za generaciju koja nema potrebu za pamćenjem ili posedovanjem podatka i sadržaja koji su dostupni na klik. Prema svemu sudeći neće biti potreban ni klik, samo će se upit glasno izgovoriti prema telefonu. Hoće li im ocene zavisiti od sposobnosti pamćenje atomskog broja silicijuma, datuma neke bitke iz sredine prošlog veka… ili će ih sistem stimulisati i nagrađvati spram veština savladavanja izazova i logičkog razmišljanja?
